SUNČANJE - ISKORISTIMO NAJBOLJE OD SUNCA

Korisni efekat sunca na naše telo, um i duh je neosporen. Sunčeva svetlost stimuliše sintezu vitamina D, neophodnog za jačanje koštanog sistema i mnoge vitalne procese u telu. Sunce je čuvar dobrog raspoloženja, jer sposobnost našeg tela da proizvodi serotonin ("hormon sreće") direktno je pod uticajem sunčevih zraka. Međutim, u slučajevima prekomernog i nezaštićenog izlaganja suncu, prestaje da bude prijatelj naše kože i može izazvati trenutne (opekotine, alergije) i kasne (ubrzano starenje kože, tamne mrlje, keratoze, tumori) posledice. Zato je važno sprovesti preventivne mere i odrediti dozu druženja sa suncem, koja će nam omogućiti da izvučemo najbolje od njega i zaštitimo se od posledica.

Zaštita kože

Veoma je važno pratiti preventivne mere i zaštititi kožu iznutra. Saveznici u pripremi kože za sunčanje su prirodni pigmenti - karotenoidi, kao što su beta-karoten i likopen, pa su tako šargarepa, paradajz, crvena paprika, cvekla ili kajsije. Zahvaljujući karotenoidima koje sadrže, ove namirnice bi trebalo uključiti u ishranu pri izlaganju kože sunčevoj svetlosti.

Takođe postoje i dijetetski suplementi koji sadrže karotenoide kao aktivne sastojke i koji mogu biti korisni u zaštiti kože iznutra.

Izlaganje suncu treba izbegavati u periodu od 10:00 do 17:00 sati. Šešir, naočare za sunce sa UV zaštitom, lagani, tanki materijali koji pokrivaju veći deo tela, nisu samo modni dodaci, već doprinose sveukupnoj zaštiti tela.

Sunčeva svetlost sadrži UVB zrake, odgovorne za crvenilo i opekotine, i UVA zrake, glavne uzročnike starenja kože i pokretača promena koje mogu dovesti do raka kože. Svest o posledicama vodi ka odgovornijem ponašanju na suncu. Glavni štit od štetnog zračenja su preparati u obliku krema, mleka, losiona koji imaju UVA i UVB filtere. Stepen zaštite koji pružaju označen je SPF faktorom. SPF faktor pokazuje koliko dugo možemo ostati na suncu pre nego što se pojavi prvo crvenilo, u poređenju sa vremenom bez ikakve zaštite. Nivo SPF zaštite koji vam je potreban zavisi od vašeg tipa kože i količine zračenja kojoj ste izloženi.

Danas postoji veliki broj proizvoda na tržištu dizajniranih da zaštite kožu od sunca i prilagođenih individualnim potrebama svake osobe. Osim stepena zaštite, ovi proizvodi se takođe razlikuju po sastavu. Postoje proizvodi prilagođeni masnoj koži, koži sklonoj aknama, suvoj koži, koži koja nasilno reaguje na dodir sunčevih zraka i javljaju se alergije. Ako koristite određene lekove, trebalo bi da znate da neki od njih mogu biti fotosenzitivni i izazvati pojavu mrlja, što zahteva primenu visokog faktora zaštite. Pored pravog izbora, veoma je važno adekvatno nanositi preparate za zaštitu od sunca.

Preparat za zaštitu od sunca treba naneti 30 minuta pre izlaganja suncu, zatim 15-20 minuta nakon što sunčanje počne, i svaka dva do tri sata. Nanošenje kreme mora se češće ponavljati, ako ste u vodi, ili se intenzivno znojite. Takođe je važno pokriti sve delove kože, ne zaboravljajući da zaštitite uši, usne, stopala i područje ispod očiju. 

Bitno je naneti adekvatnu količinu kreme za sunčanje, oko 2 mg proizvoda po 1 cm² kože, što uključuje oko šest kašičica po telu prosečnog odraslog.

Postoji tzv. "pravilo devetina", gde je ljudsko telo imaginarno podeljeno na 11 delova (svaki deo čini oko 9% ukupne površine kože) i na svaki deo se nanosi količina proizvoda koja pokriva dve linije od početka do vrha prsta. Sa ovim savetima o adekvatnom nanošenju, iskoristićemo maksimalnu zaštitu od proizvoda protiv sunca. Inače, imaćemo lažan osećaj sigurnosti sa rizikom od opekotina.
Ako ipak dođe do opekotina, rashladite kožu tuširanjem hladnom vodom ili korišćenjem hladnih obloga; pijte što više tečnosti; nanesite proizvode na bazi ribljeg ulja, aloje, pantenola ili nevena, kako bi koža što pre regenerisala.